A ja?...Uvek moram da opišem osećanje,da napišem reč ,mada znam da je suština kazivanja samo Tišina onog najglasnijeg u nama.Pa se pitam da li je važnije nadvladati daljinu ili značenje ovog što smo izgradili!
Jer,ni u jednom rečniku nije napisano tvoje ime,značenjem onog šta si sve meni Ti.Ono koje volim da izgovaram,da pišem.Možda zato što čekam da beskonačno zašto,postane konačno Ti,Ti-kao jedna moja najlepša napisana reč za neodredjenu dimenziju svih mojih čula.
U postojanju odjeka svih tvojih davanja meni,najlepša si večnost ,beskonačne nežnosti.
Naše srce grmi otkucajem istosti,treptajima praha spuštenog sa krila leptira,jer si Ti u meni,ja u Tebi
